Rođen je 1922. u Bitolju, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju sa odličnim uspehom.

Narodnooslobodilačkom pokretu se priključio 1942. Član SKOJ-a je postao 1944, a član SKJ 1945.

Posle rata upisao se na Ekonomski fakultet u Beogradu, koji je završio sa prosečnom ocenom 9, 78.

Zaposlio se 1947. i to prvo kao načelnik planskog odeljenja Komiteta za kinematografiju Vlade FNRJ, a zatim kao direktor Višeg ekonomskog kursa Privrednog saveta Blade FNRJ. Od 1949. do 1951. proveo je na usavršavanju na Institutu društvenih nauka, gde je bio član Katedre za političku ekonomiju.

Godine 1951. izabran je za predavača na Poljoprivrednom i Pravnom fakultetu za Političku ekonomiju. Godine 1956. odbranio je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu doktorsku disertaciju i iste godine izabran za docenta na ovom Fakultetu. 1960. g. izabran za vanrednog profesora. U početku je držao nastavu iz predmeta Politička ekonomija II, a potom iz predmeta Teorija i politika cena. Za redovnog profesora izabran je 1965. Bio je šef Katedre za Opštu ekonomsku teoriju na Ekonomskim fakultetu. Od 1976. je šef odseka opšte ekonomije na Fakultetu. 1979. osnovao je poslediplomski kurs iz Opšte teorijske ekonomije. 1975-1977. godine bio je predsednik Saveta Ekonomskog fakulteta.

Od 1957. do 1962. radio je i kao generalni sekretar Zajednice Jugoslovenskih univerziteta, učestvovao u osnivanju međunarodnog seminara "Univerzitet danas" i u pokretanju časopisa istog naziva.

Bio je predsednik tri matičarske komisije za osnivanje Ekonomskig fakulteta u Nišu, Subotici i Titogradu.

Četiri godine bio je i profesor Univerziteta u Beogradu. Bio je i rektor Univerziteta u Beogradu. Više puta bio je biran za poslanika i bio predsednik Odbora za visoko školstvo i nauku. Izmeđi 1967. i 1969. bio je predsednik Prosvetno - kulturnog Veća i član predsedništva Skupštine SR Srbije. Od osnivanja Republičke zajednice za naučni rad (1969), pa do 1974. bio je član Republičkog saveta za naučni rad i član Jugoslovenskog odbora za koordinaciju nauke i tehnologije. Kada je osnovan Savezni ekonomski Savet kao najviši stručni organ SIV-a, izabran je za predsednika i vršio je tu dužnost pet godina (1963-68). Isto tako, bio je član Sekcija za naučni rad Saveza ekonomista Jugoslavije od njenog nastanka i bio njen predsednik od 1971. do 1975. Od 1969. do 1972. bio je član Izvršnog odbora i potpredsednik Srpske književne zadruge. Bio je član Saveznog komiteta za društveno planiranje i član Ustavne komisije Skupštine SR Srbije. Od 1974-77. bio je predsednik udruženja "nauka i društvo". Kada je 1974. osnovana Evropska naučna fondacija u Strazburgu, od strane više od 40 naučnih organizacija iz osamnaest zemalja sa ciljem da se vodi zajednička naučna politika u Evropi, ušao je u njen Izvršni odbor, čiji je član ostao do 1981. Više puta bio je član žirija za dodelu Oktobarske i Sedmojulske nagrade 1986/87. Bio je predsednik Odbora za nagradu AVNOJ-a. Počasni član je nekoliko instututa i naučnih udruženja. Veoma žapaženo je njegovo učešće u izradi Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije (1981-83) i bio je član osnovne radne grupe u tzv. Kragujevačkoj komisiji.

Nosilac je više naših i stranih odlikovanja, brojnih plaketa i spomenica. Od 1986. član je Predsedništva SR Srbije.

Najveći deo naučne delatnosti prof. Zorana Pjanića odvijao se u okviru univerziteta. Ali jedan njen deo vezan je za Institut društvenih nauka, na kome je u prve četiri godine njegovog postojanja vodio Odeljenje ekonomskih nauka. Tu saradnju je i kasnio nastavio, pa je organizovao rad na dva velika projekta - o specifičnij ceni proizvodnje i obrazovanju cena u privrednom sistemu Jugoslavije. Oko petnaest knjiga objavljeno je po završetku istraživanja u okviru ovih projekata.

Kada je pokrenuta akcija da se izradi "Ekonomski leksikon" uz učešće preko dvesta saradnika iz cele zemlje, bio je izabran za glavnog redaktora. Na sajmu knjiga 1975. ovo delo je dobilo prvu nagradu grada Beograda. To se ponovilo kada je otpočeo rad na "Ekonomskoj enciklopediji", čija su dva velika toma izašla 1984. Ekonomska enciklopedija je takođe dobila prvu nagradu na sajmu knjiga.

1984. godine za knjigu "Samoupravni privredni sistem" prof. Pjanić dobio je NIN-ovu nagradu.

U toku ovog skoro tridesetpetogodišnjeg naučnog rada prof. Zoran Pjanić je objavio veloki broj knjiga, priloga i članaka.

Umro je 1991. godine.