TEORIJA I PLANIRANJE PRIVREDNOG RAZVOJA

I. CILJ I OSNOVNI SADRŽAJ PREDMETA

Osnovni cilj predmeta je da studente upozna sa problematikom i pojmovima privrednog rasta i privrednog razvoja. Često se u stručnoj i široj javnosti ove dve kategorije izjednačavaju i tretiraju kao sinonimi, dok je ekonomska nauka definisala jasno razlikovanje pojmova rasta i razvoja, njihove karakteristike, predmet istraživanja i interesovanja kao i obuhvatnost. Osnovni cilj rada na ovom predmetu je da studente osposobi da u svom kasnijem radu nauče da analiziraju pojave koje karakterišu proces razvoja, da uspostave sistem ekonomske analize koji omogućava stvaranje mogućnosti za definisanje pretpostavki koje jedno društvo treba da ostvari kako bi generisalo kontinuitet razvojnog procesa u dugom vremenskom periodu, odnosno ono što se označava pojmom «održivog razvoja» kao danas preovlađujućeg koncepta u ovoj naučnoj disciplini.

II. STRUKTURA PREDMETA

Savremeni pristup izučavanju problematike privrednog razvoja bazira se na radovima nastalim u najvećoj meri tokom poslednjih dvadesetak godina. Na tu činjenicu uticali su sledeći procesi: prvo, tranzicija velikog dela svetske ekonomije iz administrativno-planske ka tržišnoj privredi; drugo, sve jači proces globalizacije koji povezuje subjekte sa različitih krajeva sveta u jedinstvenu celinu i to u gotovo svim oblastima ljudskog delovanja, a pre svega zahvaljujući savremenim i sve novijim telekomunikacijama; treće, razvoj koncepta humanog razvoja (pre svega pod uticajem multinacionalnih institucija, kao što su Ujedinjene nacije, Svetska banka, MMF i drugi), a što je doprinelo detronizovanju visine bruto domaćeg proizvoda po stanovniku kao jedinog i ključnog razvojnog pokazatelja.

Savremeni privredni razvoj u najvećoj mogućoj meri nastaje kao posledica naučno-tehnološkog razvoja i prodora novih ljudskih saznanja u svim oblastima. Na taj način došlo je do drastične promene značaja pojedinih faktora u procesu privrednog razvoja: umesto zemlje i prirodnih bogatstava, što je dugo u ekonomskoj istoriji posmatrano kao osnovni preduslov određenih komparativnih prednosti nekih zemalja, preovlađujući koncept razvoja danas govori o stvaranju komparativnih prednosti ljudskim delovanjem, odnosno primenom znanja i stečenih veština u procesu ljudskog rada. Znanje, visok nivo formalnog i praktičnog obrazovanja, kao i institucionalni sistem ili okvir koji pogoduje razvojnom procesu su danas osnovni pokretači i najznačajniji faktori privrednog razvoja u svetu.

Posebnu oblast u izučavanju problematike privrednog razvoja ima tretman kapitala kao razvojnog faktora, kao i pitanja štednje i finansiranja procesa razvoja. Na koji način se formira štednja, koji su izvori finansiranja razvoja – domaći ili strani i kako oni utiču na proces razvoja su neka od osnovnih pitanja koja se tretiraju u ovom delu nastave.

Institucionalni mehanizmi i okviri u upravljanju razvojnim procesom su, takođe, posebna oblast koja se izučava u okviru predmeta Teorija i planiranje privrednog razvoja. U sklopu materije iz ovog dela proučava se: kako u istorijskom kontekstu nastaje tržište, kako se ono reguliše i uspostavlja kao efikasan mehanizam regulacije privrednih aktivnosti; zašto dolazi do takozvanih «tržišnih otkaza», odnosno zašto u pojedinim segmentima tržište ne može efikasno da deluje i predstavi odraz snage ponude i tražnje za nekom robom (uslugom) u određenom trenutku, pa je neophodno uvesti korektivne i alternativne mehanizme regulacije ekonomskih aktivnosti; šta obuhvata i predstavlja kompleks institucionalnih mehanizama i zašto su oni značajni u procesu privrednog razvoja; naposletku, kakav položaj i status ima savremena država u ekonomskim aktivnostima, kolike su potrebe i mogućnosti uticaja na planu državne intervencije i da li se sve savremene države ponašaju poželjno u razvojnom procesu, odnosno da li svojim delovanjem taj proces stimulišu ili otežavaju.

III. PLAN RADA I DINAMIKA IZVOĐENJA NASTAVE

Nastava na predmetu se izvodi tokom zimskog (V) semestra u obimu 60+30 časova. Nastava iz ovog predmeta je obavezna za smer Ekonomska analiza i politika, dok se kao izborni predmet sluša i na smerovima: Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina i Turizam i hotelijerstvo.
Izvođenje nastave i vežbi na predmetu odvija se sledećom dinamikom:
 

 IV. OBLICI I NAČIN RADA NA PREDMETU

Preovlađujući način izvođenja nastave na predmetu je kroz predavnja pripremljena na osnovu najnovijih saznanja nastalih korišćenjem savremenih izvora literature. Pod time se podrazumeva da se svake godine, za svaku novu generaciju slušalaca, nastava obogaćuje određenim inovacijama u predavanjima nastalim na bazi izučavanja novih trendova i savremenih dostignuća u ovoj naučnoj disciplini. Diferencija u nastavnoj materiji između generacija nije tolikog obima da bi uticala na mogućnosti studenata zaostalih generacija da uspešno polože ispit. Naime, vodi se računa u nastavi da se novi koncepti i najnovija saznanja iz teorije privrednog razvoja postepeno uvode kroz predavanja. Sve napred navedeno je posledica činjenice da u teoriji i politici privrednog razvoja ne postoje definitivne istine, opšte važeće i nepromenljive u vremenu i prostoru, već se radi o materiji koja je predmet stalnih novih istraživanja, koja se između ostalog, koriguje i na osnovu iskustava iz prakse. Samo izvođenje nastave odvija se uz pomoć određene podrške savremenih tehničkih pomagala, kao što su grafoskop, korišćenje slajdova, prezentacije na lap-top računaru i slično.

Za razliku od nastave, vežbe na predmetu se izvode uz maksimalno nastojanje na aktivnom uključivanju studenata u rad kroz različite oblike aktivnosti:

- Priprema eseja (najčešće u grupama od 3-4 studenta, na određenu aktuelnu temu, uz korišćenje internet stranica, statističkih podataka i drugih izvora literature), a uspešno pripremljeni i ocenjeni eseji se mogu, u slučaju potrebe, priznati studentima i kao seminarski radovi (sa ili bez dopune);
- Priprema prezentacije na određenu temu, korišćenjem, pre svega, elektronske sale Fakulteta i «surfovanjem» po internetu u cilju pribavljanja relevantnih informacija (kao ispomoć se studentima daju određene www. adrese koje im mogu poslužiti kao izvori podataka ili kao linkovi);
- Rešavanje zadataka pripremljenih na osnovu ranije definisanih ispitnih pitanja koja su korišćenja u prethodnom periodu (izvođenje u klasičnoj formi, jedan ili više studenata se uključuje u rešavanje uz pomoć table, krede i digitrona), i
- Informisanje studenata o njihovom budućem radu na potencijalnim radnim mestima i sredinama koje su najbliže ovakvom usmerenju studenata (naučni instituti, državne institucije čiji je delokrug rada ekonomska struka, komore, velike banke i sl.), a u formi davanja preporuke kojom se studentu omogućuje radna poseta i upoznavanje sa načinom i oblastima rada u određenim ustanovama (sve na bazi ličnih preporuka i poznavanja rukovodećih kadrova u ustanovama koje se posećuju).

V. NAČIN OCENJIVANJA NA PREDMETU

Predmet se polaže pismeno, u vidu testa koji je isti za sve kandidate. Test se polaže u vremenskom trajanju od 90 minuta, a materija na testu je definisana isključivo na bazi obavezne literature i predavanja i vežbi izvođenih u toku tekućeg semestra. Test se sastoji iz dva dela koje definišu predmetni angažovani nastavnici, i to: 8 pitanja definiše Milorad Filipović, vanredni profesor, a 8 pitanja Doc. Diana Dragutinović.

Pitanja koje definiše M. Filipović su različitog tipa: zatvorena (koja nose najčešće samo 1 poen), poluzatvorena pitanja (gde se traži i određena dopuna teksta, grafik i sl. a takva pitanja najčešće nose 2 poena) i otvorena pitanja (traži se rešenje određenih zadataka, funkcija i sl. i takva pitanja nose 3 ili više poena).

Testove pregledaju oba angažovana nastavnika na predmetu i ocenjuju svaki svoj deo testa, tako da se konačna ocena na testu dobija sublimiranjem ukupnog rada na njegovom rešavanju.

Pored testa, kao finalnog načina ocenjivanja, posebna pažnja se posvećuje:
- prvo, redovnosti i aktivnom učešću u praćenju nastave i vežbi, što donosi najviše 10 poena;
- drugo, pripremi eseja, prezentacija i sličnom što donosi najviše 10 poena
- treće, pozitivno ocenjen seminarski rad donosi 25 poena.

Svakako da je specifična težina ocene na testu (koja donosi oko 55% ukupne ocene) ključna pri formiranju finalne ocene, a ostalih 45% čine gore pomenute kategorije.


VI. LITERATURA

Literatura koja je obavezan deo u pripremi ispita na ovom predmetu sastoji se iz:

1. Prvo, udžbenika «Teorija privrednog rasta i razvoja» autora Diane Dragutinović, Milorada Filipovića i Slobodana Cvetanovića, izdavač Ekonomksi fakultet, Beograd, 2004. godine.
2. Drugo, pored obavezne literature, studentima na raspolaganju stoje i podsetnici koji se koriste za predavanja u vidu skripti, a koji se baziraju na korišćenju relevantne savremene svetske literature (pre svega na engleskom jeziku).

VII. NASTAVNICI I SARADNICI NA PREDMETU

Na predmetu su u nastavi i vežbama angažovani sledeći nastavnici:

- dr Milorad Filipović, vanredni profesor, kabinet 601, vreme prijema studenata ponedeljak 12-14;

- Doc dr Diana Dragutinović, kabinet 505, vreme prijema studenata sreda10-12.

Po potrebi se tokom semestra koristi i dovođenje određenih eksperata van fakulteta, koji u formi kratke prezentacije na vežbama studentima daju detaljnija i produbljenija saznanja o određenim specifičnim oblastima.