EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD

Naziv predmeta: ISTORIJA EKONOMIJE

Smer: Ekonomska analiza i politika

Godina i semestar: IV godina, II semestar

Status predmeta: obavezan

Fond casova: 60 + 30

Nastavnici: prof. dr Miomir Jakšic, dr Aleksandra Prašcevic, docent

I CILJ PREDMETA

Cilj izucavanja predmeta je da se studenti upoznaju sa velikim ekonomskim teorijama koje su odlucujuce uticale na tokove ekonomske istorije u prošlosti, i sa najvažnijim obeležjima ekonomske istorije.

U prvom delu programa (Razvoj ekonomske misli) studenti sticu znanja o merkantilizmu, fizokratizmu, Klasicnoj ekonomiji, Istorijskoj i Institicionalnoj školi, i savremenim tendencijama u ekonomiji i osnovnim metodološkim problemima. Obuhvacene su one škole koje su znacajno uticale na prelomne dogadaje i tokove ekonomske istorije – kolonijalizam, Industrijska revolucija, svetski ratovi, Velika kriza 1929. Bice predstavljeni njihovi najznacajniji doprinosi i ogranicenja kroz prožimanje sa ekonomskom stvarnošcu u kojoj su nastale.

U drugom delu programa (Nastanak i obeležja svetskog sistema) studenti sticu znanja o važnim obeležjima ekonomske istorije (Evropa i orijentalno društvo, višelinijski razvoj, Brodelovo i Valerštajnovo shvatanje prostora i vremena, Diskusija o prelasku iz feudalizma u kapitalizam, azijski nacin proizvodnje, obeležja i perspektive svetskog sistema, proces periferizacije, Globalizacija).

U trecem delu (Svetska privreda u XIX i XX veku) upoznaju se sa tokovima ekonomske istorije - karakleristike i istorijat ekonomskih fluktuacija, ciklusi u vreme XIX i pocetkom XX veka, Prvog svetskog rata, Velika ekonomska kriza 1929, razliciti tipovi stabilizacione anticiklicne ekonomske politike.

II SADRŽAJ PREDMETA

I Deo

Razvoj ekonomske misli

I EKONOMSKA MISAO ANTIKE

1. Nastajanje ekonomske misli na Istoku

2. Grcka

3. Rim

II SREDNJI VEK

1. Predstavnici i ideje

III MERKANTILIZAM

1. Merkantilisticke ideje

2. Predstavnici merkantilizma

3. Doprinosi merkantilizma

IV FIZIOKRATIZAM

1. Ideje Škole ekonomista

2. Predstavnici fiziokratizma

3. Keneov model reprodukcije

4. Keneov model rasta

V KLASICNA POLITICKA EKONOMIJA

1. Osnovne ideje

2. Predstavnici klasicara

3. Pretece klasicara

4. Predstavnici klasicne politicke ekonomije

VI RAZVOJ KLASICNE EKONOMIJE

1. Obeležja i predstavnici

2. Žan Batist Sej

3. Tomas Maltus

4. Rikardova škola

VII SOCIJALISTICKA MISAO

1. Prvi socijalisti utopisti

2. Veliki socijalisti utopisti

3. Socijalisti-rikardijanci

VIII MARKSOVA EKONOMIJA

1. Marks i azijski nacin proizvodnje

2. Fridrih Engels

IX ISTORIJSKA ŠKOLA

1. Opšte ideje

2. Predstavnici istorijske škole

X MARGINALIZAM

1. Opšta obeležja

2. Austrijska škola

3. Lozanska škola

4. Kembridžka škola

5. Švedska škola

XI INSTITUCIONALIZAM

1. Korporativni kapitalizam i institucije

2. Torsten Veblen

3. Institucionalizam u meduratnom periodu

II Deo

Nastanak i obeležja svetskog sistema

XII EVROPA I ORIJENTALNO DRUŠTVO

1. Orijentalne despotije

2. Putopisi i izveštaji diplomata i trgovaca

3. Engleske i francuske teorije orijentalnog despotizma

XIII DEMOKRATIJA I AZIJSKA RESTAURACIJA

1. Rusija i Azija

2. Diskusija Lenjin - Plehanov o azijskoj restauraciji

XIV VIŠELINIJSKI RAZVOJ U SVETSKOM SISTEMU

1. Evropa i Orijent

2. Evropa i Orijent: istorijat ideja

3. Model ANP

4. Orijentalni despotizam

5. Kritika petoclane sheme

XV PERIFERNA PRIVREDA

1. Model kolonijalnog podcinjavanja

2. Kompanije i eksploatacija

3. Medunarodna podela rada

4. Zavisnost u svetskom sistemu

5. Uspon i hegemonija centra

6. Periferna privreda

7. Mehanizam periferizacije

XVI PRELAZAK IZ FEUDALIZMA U KAPITALIZAM

1. Privreda-svet i vreme udelu F. Brodela

2. Valerštajnovo tumacenje istorije

3. Kapitalizam kao istorijski sistem

4. Država u svetskom sistemu

XVII OBELEŽJA I PERSPEKTIVE SVETSKOG SISTEMA

1. Svetski sistem kao jedinica analize

2. Hegemonija i odnosi centar - periferija

3. Kritika teorije svetskog sistema

XVIII GLOBALIZACIJA

1. Sabijanje prostora i vremena

2. Izazovi globalizacije

3. Dometi globalizacije

III Deo

Svetska privreda u XIX i XX veku

XIX EKONOMSKE FLUKTUACIJE U EKONOMSKOJ ISTORIJI

1. Znacaj ekonomskih fluktuacija

2. Definisanje poslovnog ciklusa

3. Preduslovi ciklicnog kretanja privrede

4. Cikli c na privredna kretanja u ekonomskoj istoriji

XX EKONOMSKA POLITIKA LIBERALNOG KAPITALIZMA

1. Liberalni kapitalizam

2. Teorijske osnove liberalnog kapitalizma

3. Stabilnost, rast i izvori ekonomskih fluktuacija

XXI TEORIJE EKONOMSKIH FLUKTUACIJA KRAJA XIX I PO CETKA XX VEKA

1. Cikli c ne fluktuacije u neoklasi c noj analizi

2. Vikselova teorija poslovnih ciklusa

3. Teorije ciklusa austrijske š kole

4. Makrodinamika stokholmske š kole

5. Šumpeterova teorija ciklusa

XXII EKONOMSKE POSLEDICE PRVOG SVETSKOG RATA I VELIKA EKONOMSKA KRIZA

1. Ekonomska kretanja nakon prvog svetskog rata

2. Velika ekonomska kriza

3. Uzroci krize

4 . Velika ekonomska kriza i položaj banaka

5. Monetarna politika u velikoj ekonomskoj krizi

6. Mere za izlazak iz krize

7. Americka ekonomska teorija u meduratnom periodu

XXIII CIKLI CNA KRETANJA PRIVREDA TOKOM XX VEKA

1. Ciklicna ekonomska kretanja tokom xx veka

2. Teorijski koncepti ciklicnih fluktuacija tokom xx veka

3. Karakteristike poslovnih ciklusa tokom XX veka

5. Agregatna potrošnja tokom ciklusa

6. Investicije tokom ciklusa

7. Šokovi kao izvori fluktuacija na tržištu rada

XXIV EKONOMSKA POLITIKA U BORBI PROTIV CIKLICNIH FLUKTUACIJA TOKOM XX VEKA

1. Mogucnosti stabilizacije ciklicnih fluktuacija u kejnzijasnkoj ekonomiji

2. Monetaristicki koncept prevazilaženja ciklicnih fluktuacija

3. Ekonomska politika tokom 70- tih godina XX veka

III PLAN RADA SA DINAMIKOM IZVOÐENJA NASTAVE

Tematske jedinice se izvode na casovima predavanja i vežbi.

IV OBLICI I NACIN RADA NA PREDMETU

Na c asovima predavanja i ve ž bi koriste se raznovrsni oblici rada . Studenti u c e šc e mogu uzeti preko izlaganja u formi Power Point prezentacija koje pripremaju . Na c asovima ve ž bi se organizuju debate na teme koje predstavljaju ispitno gradivo . Studenti na c asovima ve ž bi izla ž u svoje seminarske radove . C asovi predavanja i ve ž bi se prilago d avaju potrebama studenata , tako da se gradivo predmeta realizuje na kompleksan , ali i potpun na c in .

Seminarski radovi koji se na predmetu rade :

Obim seminarskog rada je 15 kucanih stranica . Rok za predaju : tokom nastave . Predaje se neposredno na c asu predmetnom nastavniku .

V NACIN OCENJIVANJA NA PREDMETU

Bodovanje aktivnosti studenata na casovima vežbi i predavanja:

1. Prisustvo predavanjima 7,5 poena

* 15 nedelja po 0,5 poen

2. Prisustvo vežbama 7,5 poena

* 15 nedelja po 0,5 poen

3. Domaci zadatak na predavanjima max 10 poena

4. Seminarski rad na vežbama max 10 poena

5. Debate na vežbama max 10 poena

6. Repeticija na vežbama max 10 poena

7. Kolokvijumi max 10 poena

Maksimum poena pre ispita: 65 poena

Napomena : Aktivnosti pod ta ckom 3. i 4. su alternativne.

Ispit se polaže usmeno i sastoji se iz 3 pitanja.

Nacin polaganja ispita:

1. Predispitna obaveza je neophodna u prvom - junsko-julskom ispitnom roku.

2. Za potpis je neophodno da student ima 20 poena, minimum 6 poena na kolokvijumu;

3. U junsko-julskom ispitnom roku studenti imaju sledece olakšice:

•  55 – 65 poena: osloboden 1 ispitnog pitanja;

VI LITERATURA

Osnovna literatura:

dr M. Jakšic, dr A. Prašcevic, Istorija ekonomije , Ekonomski fakultet, 2007.

Dopunska literatura:

dr M. Jakšic, PC-EKONOMIJA , CD-ROM, Ekonomski fakultet, 2007.

 VII NASTAVNICI NA PREDMETU

prof. dr Miomir Jakšic, dr Aleksandra Prašcevic, docent